Depresija, anksioznost i panični napadi kao posledica nasilja

Hej, draga devojko. Živi i proživi. Nalazimo se u brzom svetu gde se u danu desi toliko događaja da se nekih na kraju i ne setimo. Zbog nekih dogadjaja smo srećni, tužni a ponekad uplašeni a svi oni ostavljaju trag pa naše mentalno zdravlje.

Šta je depresija, koji su simptomi i kako je prepoznati?

Svako od nas je bar jednom čuo za reč “depresija”. Depresija je česta pojava u savremenom svetu ujedno je i najčešća mentalna bolest. Karakteriše se osećajem bez raspoloženja, tuge, beznadežnosti, bespomoćnosti, gubitka interesovanja, osaćajem neopravdane krivice, poremećaj sna i apetita, crne misli, loša koncentracija.

Osobu koja pati od depresije teško je nekada prepoznati. Osoba može da se smeje, zabavlja i druži a kada je kod kuce, u svoja 4 zida, bori sa depresijom.

Depresija je konstantna i surova, kada vidimo da se neko bori, ne trebamo osudjivati, govoriti kako nije to ništa i da ce proći. Trebamo pružiti podršku, razgovor i truditi se da saslušamo i razumemo osobu. Na kraju dana ne znamo kroz šta neko prolazi i kakve ga misli more.

Ako vam je potreban razgovor možete se uvek obratiti stručnim osobama jer oni su tu da nama bude bolje. Kada nas boli zub odemo zubaru, isto tako treba i ukoliko se borimo sa depresijom ili anksioznošću. To ne znači da si slaba, treba hrabrosti, usprotiviti se i boriti sa takvom nemani.

Šta je anksioznost i kako je prepoznati?
Anksioznost predstavlja doživljaj strepnje, zabrinutosti, uznemirenosti i brige. To je strah koji nema izvor u realnoj opasnosti već je reakcija na zamišljenu ili očekivanu opasnost. Iako je osoba svesna svog stanja, ne može da se opusti i odagna uznemirujuće misli, osoba uporno pronalazi razloge za brigu i predviđa da će se desiti nešto loše.

Osoba koja pati od anksioznog poremecaja često ima probleme sa spavanjem, ubrzani rad srca, znojenje i osećaj gušenja.

Šta su napadi panike?
Napadi panike su vrsta anksioznog poremećaja. Dolazi do iznenadnog napada paničnog straha i ako nema realne opasnosti.
Jak strah moze da traje nekoliko minuta ali i nekoliko sati, praćen je drhtavicom, ubrzanim disanjem, jakim lupanjem srca. Osoba je ubeđena da će se onesvesti ili čak umreti.

Kako se boriti sa mentalnim problemima?
Najbolje je potražiti savet od strucnog lica i ne ignorisati bilo kakve simptome.

Ako mislimo da se to nama ne može desiti, varamo se. Svakome se može desiti da doživi napad panike, da se suoči sa depresijom i da potiskuje crne misli. Što pre prepoznamo simptome to će naša borba biti lakša.

Osobe koje su izložene nasilju su u većem riziku od depresije, anksioznosti i paničnih napada. Trigeri mogu biti bilo šta od zvukova, mirisa, ili do rečenice koja će nas vratiti u momenat kada smo se osećale bespomoćno.

Ukoliko si u nasilju, ili si bila izložena nasilju možeš pozvati SOS telefon Vranje na besplatan broj 0800/ 001 017 ii pisati SOS Kutku za devojke. Tu smo uvek da te saslušamo i razumemo.